(ili Devet kraćih pozorištanaca)

Izbor dece je bio dobar i obećavali su kao glumci. Nesrećni trenutak je stigao u vreme završavanja predstave, tačnije u martu. Počeo je rat… Novim snagama sledeće jeseni predstava se obnavljala. Glavni glumac Branislav Lipaj se u međuvremenu odselio sa roditeljima u Slovačku. Zamenio ga je vešt i pomalo nevaspitljiv, tada desetogodišnjak Miroslav Crveni, koji se pokazao u ulozi Borka i na „Dečijoj pozorišnoj smotri 3XĎ“ u Staroj Pazovi zaslužio nagradu za najkomičnijeg lika. Premijera ove predstave je bila marta 2000. godine. Osim nastupanja kod kuće i to „čak“ tri puta, nastupalo se i u Staroj pazovi i na „Pozorišnim danima Janka Čemana“ u Pivnicama.

Već sledeće godine smo uvežbavali novo pozorištance. Starija verzija Wiliama Kukumberga „Svetobežník“ je okupila decu koja su glumila u Maksimilijanu, Miroslav Crveni, Ninoslav Đetka, Kristijan Obšust i Anna Brtka, zatim i Ivana Segedinski, Iveta i Martina Materak, Ferenc i Janko Štandi, Igor Križ i Vladislav Mosnak. Posetili su i Staru Pazovu (Dečija pozorišna smotra 3XĎ, gde je Miroslav Crveni opet proglašen za najkomičnijeg glumca). Van Novog Sada nastupali su još u Aradcu i Laliću. Šteta?!

Kada su pojedina deca završila školu a nekolicini se više nije glumilo 2002. godine iz lutkarske predstave Ljubomira Feldeka „Botafogo“ „isekli“ smo deo i sa tri male, ali pre svega dobre dušice, tada četvrtakinjom Ivanom Segedinski i dva drugaka Anom Zornjan i Nikolom Bogojevićem odglumili male mađioničare. Sa ovom predstavom su učestvovali na Pozorišnim danima Janka Čemana u Pivnicama i na Dečijoj smotri 3xĎ u Staroj Pazovi, kao i u Bačkoj Palanci i Padini.

Sledeće godine smo ovoj trojci dodali još četvoro – Vladislava Mosnaka, Gretu Čobrdu i Milana i Gordanu Mandićeve. Prema rusinskoj inscenaciji „Bájka o bielej holubici“ (Bajka o beloj golubici) autora Mirona Kanjuha, sa nešto zahtevnijom scenografijom napravili smo predstavu koja se nažalost samo dva puta odigrala. Kod kuće u Šafariku i na Dečijoj smotri 3XĎ, gde je Ana Zornjan dobila nagradu za najsimpatičniju ulogu.

„Kapetan John Peoplefox“ Duška Radovića je uvek bio zahvalna predstava za kojom su posezali i renomiranije pozorišne grupe. Igra pirata, koji ratuju protiv glupe nemani na čelu sa svojim neustrašivim i samopouzdanim kapetanom (kojeg je glumio Nikola Bogojević, koji je na Dečijjoj smotri 3XĎ u Staroj Pazovi dobio i nagradu za glumački nastup) je nudila mnogo toga. Na sceni gomila dece koja sede na velikoj, unutrašnjoj traktorskoj gumi, u sredini jarbol na čijem se vrhu vijori mala crna zastava sa simbolom Zvona. U piplfoksovsku ekipu su „upali“ glumci koji su učestvovali i u Beloj golubici a pridružili su im se i Lidija Ivak, Zuzana Boćanski a kada se dotična razbolela i sam režiser zajedno sa tada malim Mihalom Zornjanom, na dečijoj smotri u Staroj Pazovi morao da priskoči u pomoć. Sa ovom predstavom se najviše i nastupalo. Posetili su Selenču, Lalić, Pivnice, Belo Blato i Aradac. U Novom Sadu su nastupali dva puta.

Poslednje tri godine dečija pozorišna aktivnost je malo opala. Razlog tome je bila zauzetost dece, kao i nemogućnost usklađivanja prostornih termina za pozorišne probe sa ostalim aktivnostima u Šafariku.

Uvežbana su dva kraća pozorišna komada i to 2006. godine prema delu Ljuda Zelienke „Zajko Chvastúň“ (Zec hvalisavac) i „Zimný večer v lese“ (Zimsko veče u šumi) a 2008. godine dve kraće scene autora Petra Hudaka „Zaseknutá húsenica“ (Zaglavljena gusenica) i „O pani nespokojnej“ (O gospođi nezadovoljnoj). I sa ovim komadima su posetili Dečiju pozorišnu smotru 3xĎ u Staroj Pazovi a Jovana Ružić i Marina Rožka su nagrađene za svoj glumački nastup. U ovim predstavama su učestvovali još i Nikola i Luka Bogojević, Mihal i Ana Zornjan, Gordana Mandić, Miluška Đurovka, Miloslav Katiak, Sara Čorak, Teodora Belić, Nađa Jakab, Sergej Dišpiter, Xenia Bošnjak, Marina Greksa i Miloslava Vrba.

Predstava „Malý krvný kolobeh“ (Mali krvni ciklus) autora Augustina Kuhara se odigrala samo jedanput polovinom aprila 2008 godine, te je doživela samo svoju premijeru, ali je uspela da na scenu dovede grupicu devojčica, tada već u pubertetu. Sa budućim srednjoškolkama pripreme za ovu predstavu smo kako-tako uspeli da privedemo kraju. Šteta je što Mali krvni ciklus nije uspeo da se prikaže i u drugi sredinama. Izgleda da mlade glumice, pre svega Silvija Radenković, Greta Čobrda i Ana Zornjan nisu imali dovoljno vremena  a možda ni volje.

U ovo vreme, dok pišem ovaj tekst (decembar 2009) uvežbava se inscenaciju „Snehulienka“ (Snežana)prema delu braće Grim. Verujemo da ćemo se ovom predstavom uključiti u proslavu jubileja SKC-a Pavel Jozef Šafarik.

U našu ekipu, osim gore navedenih bez sumnje spadaju i mnoge vrednice kao što su Pavel Đuriš, Mihal Đetka, Jan Brtka, Pavel Jurik, Pavel Križ, Rastislav Zornjan, Mihal Bolehradski ili Danijel Balaž. Jedan od njih, bez kojeg se mnoge moje scenografije ne bi mogle dočarati, je neosporno majstor stolar Martin Klaćik sa svojim sinovima.

Za deset godina rada sa decom preostaje mi samo da budem sentimentalan i realan… I konkretan… Konkretno mogu da kažem, da su istoriju Šafarika pisali jednostavni ljudi, koji su imali za cilj da ovoj sredini, gde živi samo šačica Slovaka, ostave nešto u nasleđe.

Samuel Medveđ

(preveo: Ivan Bagljaš)