Ženska pevačka grupa
Ženska pevačka grupa je počela da funkcioniše pre j tačno jedanaest godina. Bio je to rezultat velike želje i konkretnog predloga dve članice centra Julijane Brtkove i Vlaste Đetkove da se osnuje ženska pevačka grupa. Uz obećanje rukovodstva centra da će dovesti dobrog dirigenta, potraga za članicama je počela. Bili su to poznanice kojih je bilo svega šačica, međutim sasvim dovoljna za dvoglasnu interpretaciju. Jeseni 1997. grupu su činile Ana Feldi, Julijana Brtka, Vlasta Đetka, Jarmilka Križ, Ana Boldocki, Zuzana Imbronović, Mila Hornjik i Zuzana Šiar. Umetnički rukovodilac je bio i ostao Janko Zorjan. Prve ubežbane pesme su bile narodne, pevane dvoglasno, kao što su: Hor ulicou idem, Pondeli pondeli, Pred tou našou záhradenkou, Vydala ma mamka… Prvi nastup grupa je imala marta 1998. na događaju pod nazivom „Pozdrav jari“ (Pozdrav proleću) u Novom Sadu.
Sa radom su nastavili i kao crkevni hor Slovačke evangelističke crkve u Novom Sadu. Tada su se grupi pridružili i članovi muške pevačke grupe i od tog trenutka, ustvari datira nastanak kamernog i crkvenog hora. Žene su pozdravile nove članice od kojih je većina još uvek aktivna. Na početku pevačke aktivnosti grupe probe se nisu svodile samo na pevanje, već su to bila i druženja uz ispijanja kafe i osveženja. Članice su zajedno proslavljale imendane, rođendane, vremenom i venčanja svoje dece, odbrane diplomskih radova, rođenja unučića itd. Od 2002. godine ženska pevačka grupa počinje da funkcioniše i kao ženski kamerni hor. Prvi nastup su imali na Folklornom festivalu „Tancuj, tancuj…“, gde su otpevali pesme Ešte sa nevydám i Sedemdesiat sukieň mala. Ovaj hor funkcioniše i danas o čemu svedoči i učešće na na koncertu horske muzike oktobra 2009. u Bačkom Petrovcu.
Mešoviti kamerni hor je nastao 1998. sa ciljem prezentovanja centra u Tisovcu u Slovačkoj. Kao takav postoji i danas. Probe ovog hora se odvijaju zasebno. Sa muškarcima je u početku sarađivala Ana Crveni, dok je u poslednje vreme ovu funkciju preuzeo Janko Zorjan. Tek kada se pesme savladaju, hor ima zajedničke probe nakon kojih slede i nastupi. U njihovom repertoaru se nalaze duhovne kompozicije, patriotske pesme, kao i narodne pesme prilagođene horskom pevanju. U ovakvom sastavu hor je nastupao nekoliko puta u Slovačkoj i to u mestima Tisovec, Hnušte, Rimavska Sobota, Vranov nad Toplou, Kobeliarovo, Dubravka, Velke Kapušany, Banska Bystrica i Ružomberok. Osim toga, prezentovali su se i u Mađarskoj i to u Sarvašu, Dabaš Šari i Bekeškoj Čabi. U Vojvodini su nastupali skoro u svakom slovačkom naselju, ali i u Begejcima, Žitištu, Beloj Crkvi, Bačkoj Palanci i Beogradu. Od 1998. mešoviti hor Slovačkog kulturnog centra Pavel Jozef Šafarik je i crkveni hor novosadske slovačke crkve. Ovaj hor je pod nadležnošću imala gospođa Ana Crveni, da bi kasnije počela da sarađuje Jankom Zorjanom, koji je tu funkciju danas i preuzeo. Novosadska slovačka crkva je istovremeno i glavni sponzor aktivnosti hora.
Tokom ovih godina postojanja mešoviti hor je izdao jedan CD sa narodnim pesmama i dva sa duhovnim: Pane vieru daj (2003) i V nadhvieznej višine (2009). Hor ima u svom repretoaru raznovrsne kompozicije poput Slovenská pieseň, Aká si mi krásna, Rukoveti Dunajská a Vínska, Božská iskra, zatim dijaloške pesme, patritske i aranžirane narodne pesme. Takođe, ne sme se izostaviti aktivnost Mgr. Martina Kmeća, najpoznatijeg muzikologa vojvođanskih Slovaka, koji je za potrebe muške i ženske pevačke grupe i hor SKC-a P. J. Šafarik napisao aranžmane nekoliko pesama. Šafarikovci su naročito ponosni na njegovu kompoziciju Božská iskra (prim. prev. Božija iskra) napravljenu prema tekstu Pavela Jozefa Šafarika, koja je vremenom postala i himna centra.
Vlasta Đetka
(preveo: Ivan Bagljaš)